Sažetak:
U komentaru se daje pregled formalnih pravnih izvora (ustavnih normi, odredbi međunarodnih konvencija, zakona i podzakonskih akata, opštih akata regulatornih tela, te etičkih kodeksa novinarskih udruženja i dr.) koji uređuju materiju zaštite maloletnika u javnosti. Komentar je izazvan pojavom ozbiljnih povreda pravnih i etičkih normi o zaštiti privatnosti maloletnika u tabloidnim medijima.
Ključne reči: mediji, identitet maloletnika, pretpostavka nevinosti, zaštita privatnosti, etički kodeks novinara, regulatorno telo

I. Uvod
Nedavno je u pojedinim tabloidima i u emisijama TV stanica sa nacionalnom frekvencijom, uz navođenje punog imena i prezimena te prikazivanje fotografije, osuđen maloletnik kao navodni izvršilac kažnjivog dela; u pitanju je bio učenik osmog razreda osnovne škole koji je protestovao zbog krađe i distribucije testova iz matematike na maloj maturi.
Ovakvim postupcima, koji su, u konkretnoj situaciji, očigledno bili motivisani razlozima koji nemaju nikakve veze sa potrebom objektivnog informisanja javnosti,1 bezskrupulozno su povređene mnoge pravne, te profesionalne i etičke norme novinarskog zanata. Ova pravila, bez izuzetka, zabranjuju objavljivanje imena maloletnika koji su učinili neko kažnjivo delo ili se protiv njih vodi postupak za takvo delo. Pravila zabranu definišu i tako da nalažu novinarima i širu obavezu odnosno dužnost da osiguraju da dete ne bude ugroženo ili izloženo riziku zbog objavljivanja njegovog imena ili fotografije, bez obzira na kontekst, odnosno na to da li je dete učinilo neko kažnjivo delo.
Rasprava o tome da li je protiv deteta, koje je nedavno prokaženo u medijima, pokrenut ili vođen neki postupak odnosno da li je dete učinilo neko kažnjivo delo
1 Mediji su direktno izneli podatke o identitetu maloletnika i širili informacije te ga javno osudili i stavili na sud srama zbog navodnih političkih stavova njegovih roditelja; bez i malo oklevanja, i srama, dete je iskorišćeno u dnevno-političke svrhe, optuženo je da je spalilo sliku ministra obrazovanja, te je proglašeno „perjanicom“ protesta malih maturanata, što je, prema medijima koji su pribegli ovom metodu, proisteklo iz političkog opredeljenja detetovih roditelja.
(što bi, navodno, opravdavao objavljivanje njegovog imena) bespredmetna je već po samoj obavezi novinara da poštuju pretpostavku nevinosti. No, čak i da je maloletnik uradio ono što su mu ostrašćeni medijski poslenici stavili na teret, ni ime niti bilo koje druge podatke koji su mogli da otkriju njegov identitet mediji nisu smeli da objave – to je, nedvosmisleno, zabranjeno nizom zakonskih i etičkih normi, a protivi se i elementarnom shvatanju ljudskosti i poštenog pristupa profesionalnim obavezama.
Neverovatno je kako se u nas olako prelazi preko osnovnog profesionalnog i etičkog pravila da se deca moraju zaštiti u javnosti. U talasu povreda ovog principa, u medijskoj hajci, prednjačili su čak i neki advokati (istina, ne u obavljanju advokatske delatnosti, već u javnim istupima u ulozi novinara – što njihovu odgovornost za povrede pravnih i etičkih normi ne umanjuje, već upravo i povećava).
Sve to navodi na potrebu da se podsetimo normi koje uređuju oblast zaštite dece od medijske zloupotrebe.
II. Pravila koja uređuju zaštitu deteta u javnosti

Ustavne norme
Ustav Srbije propisuje, kao jednu od osnovnih sloboda, slobodu mišljenja i izražavanja.2 Međutim, Ustav postavlja i osnov za korišćenje odnosno upražnjavanje ove slobode tako što propisuje da ona može biti zakonom ograničena ako je to neophodno radi zaštite drugih osnovnih vrednosti društva; među te vrednosti spada i pravo i ugled drugih lica.3
Ova ustavna norma poslužila je da se u više zakona sloboda izražavanja ograniči radi zaštite prava maloletnika odnosno dece (proizilazi da su ograničenja u pogledu zaštite dece mnogobrojnija od svih drugih ograničenja iz razloga navedenih u ovoj ustavnoj normi).

Propisi
Čitav niz propisa uveo je u pravni sistem Republike Srbije čvrsta pravila čija je osnovna svrha zaštita prava i interesa maloletnih lica, pa i u pogledu obelodanjivanja u javnosti informacija o njima.
Ovo je, pre svega, slučaj sa propisima u krivično-pravnoj materiji, koji nameću određena pravila u pogledu javnosti u krivičnim postupcima prema maloletnicima.
2 Ustav – čl. 46 st. 1: „Jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanje, slikom ili na drugi naćin traže, primaju, i šire obaveštenja i ideje.“
3 Ustav – čl. 46 st. 2 u celini glasi: „Sloboda izražavanja može se zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije“ (podvlačenje dodato).
Tako se u zakonu koji uređuje pitanja u vezi sa maloletnim učiniocima krivičnih dela izričito propisuje da se, kada se sudi maloletniku, uvek isključuje javnost.4
U ovom pogledu zaštite maloletnih lica posebno su karakteristični, i precizni, i zakoni koji uređuju javnu medijsku scenu. Tako se u Zakonu o javnom informisanju i medijima, u poglavlju koje govori o informacijama o ličnosti, u članu koji uređuje informacije o privatnom životu, precizira da se maloletnik „ne sme učiniti prepoznatljivim u informaciji koja može da povredi njegovo pravo ili interes“.5
U Zakonu o javnim medijskim servisima takođe se nalazi osnov za zaštitu maloletnih lica u njihovom izveštavanju. Kod definicije javnog interesa koji ostvaruje javni medijski servis kroz svoje programske sadržaje precizira se da javni interes obuhvata i „poštovanje privatnosti, dostojanstva, ugleda i časti i drugih osnovnih prava i sloboda čoveka“.6 Ovaj Zakon propisuje i osnovna načela rada javnog medijskog servisa u koja spada i „primena međunarodno priznatih normi i principa“, te „poštovanje profesionalnih standarda i kodeksa“.7 Na ovim načelima počiva i primena normi utvrđenih međunarodnim izvorima prava, te razrada profesionalnih pravila novinarske struke.
Ova obaveza medija da poštuju pretpostavku nevinosti, pa i maloletnika, postavljena je, inače, na opšti način u zakonodavstvu Srbije. Tako Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje sledeće: „U cilju zaštite ljudskog dostojanstva, kao i nezavisnosti, ugleda i nepristrasnosti suda ili drugog nadležnog organa, niko se u medijima ne može označiti učiniocem kažnjivog dela, odnosno oglasiti krivim ili odgovornim pre pravnosnažnosti odluke suda“.8
Zakon o elektronskim medijima da je određena ovlašćenja Regulatornom telu za elektronske medije da propisuje bliža pravila za postupanje elektronskih medija u određenim okolnostima;9 što obuhvata i uređivanje oblasti zaštite maloletnika u medijskom izveštavanju.10 Tako je Savet Regulatornog tela doneo Pravilnik o zaštiti
4 Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, Službeni glasnik RS, br. 85/2005, čl. 75 st. 1.
5 Zakon o javnom informisanju i medijima, Službeni glasnik RS, br. 83/2014, 58/2015, 12/2016-autentično tumačenje, čl. 80 st. 2.
6 Zakon o javnim medijskim servisima, Službeni glasnik RS, br. 83/2014. 103/2015, 108/2016, čl. 7 tač. 3).
7 Odredba Zakona o javnim medijskim servisima kojom se utvrđuju načela rada javnog medijskog servisa (čl. 4) u celini glasi: „Rad javnog medijskog servisa zasniva se na sledećim načelima: 1) istinito, nepristrasno, pitpuno i blagovremeno informisanje; 2) nezavisnost uređivačke politike; 3) nezavisnost od izvora finansiranja; 4) zabrana svakog oblika cenzure i nezakonitog uticaja na rad javnog medijskog servisa, redakcije i novinara; 5) primena međunarodno priznatih normi i principa, a naročito poštovanje ljudskih prava i sloboda i demokratskih vrednosti; 6) poštovanje profesionalnih standarda i kodeksa.“ (podvlačenje dodato).
8 Zakon o javnom informisanju i medijima, čl. 73.
9 Zakon o elektronskim medijima, Službeni glasnik RS, br. 83/2014, 6/2016 i dr. zakon, čl. 60, 63, 71.
10 Zakon o elektronskim medijima ovlašćuje izričito Regulatorno telo za elektronske medije da „utvrđuje bliža pravila koja se odnose na programske sadržaje, a u vezi sa zaštitom dostojanstva prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga, kojim je propisano više pravila kojih novinari treba da se pridržavaju kada izveštavaju o događajima koji se tiču maloletnika odnosno u kojima su maloletnici akteri. Ovo se posebno odnosi na zaštitu identiteta maloletnika u pogledu određenih informacija (kada postoje indicije da je učinilac, svedok ili žrtva nasilja, krivičnog dela ili drugog nedozvoljenog ponašanja),11 te zaštitu privatnog i porodičnog života maloletnika (posebno je podvučeno da ovo pravo na privatnost ne prestaje zato što je roditelj maloletnika poznat javnosti ili obavlja javnu funkciju ili aktivno učestvuje u javnom životu).12
Regulatorno tela za elektronske medije je svojim Pravilnikom o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga bliže uredilo način ispunjavanja obaveza medija u vezi sa poštovanjem prava na istinito, potpuno i blagovremeno informisanje, dostojanstva ličnosti, prava na privatnost, pretpostavku nevinosti i prava na pravično suđenje i slobode misli, savesti i veroispovesti.13 Ova pravila se u cellini odnose i na izveštavanje o maloletnicima. No, i pored zakonskih ovlašćenja za preduzimanje mera u obaslti zaštite ljudskih prava, nije poznato da se ovo telo bavilo svojim poslovima, te da je prilježno i kontinuirano primenjivalo svoja
ličnosti i drugih ličnih prava, zaštitom prava maloletnika, zabranom govora mržnje i dr. – čl. 22 tač. 15). (podvlačenje dodato).
11 Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga, Službeni glasnik RS, br. 25/2015, čl. 27 koji u celini glasi: „Pružalac medijske usluge je dužan da zaštiti identitet maloletnika ako postoje indicije da je on učinilac, svedok ili žrtva nasilja, krivičnog dela ili drugog nedozvoljenog ponašanja ili ako je pokušao samoubistvo. // Ako postoji opravdan interes javnosti da se objavi audio, odnosno audio-vizuelni zapis izvršenja nasilja, krivičnog dela ili drugog nedozvoljenog ponašanja u kome je učestvovao maloletnik, prižalac medijske usluge može objaviti takav zapis uz poštovanje obaveze iz st. 1 ovog člana (npr. zamagljena ili maskirana slika ili modulirani ton). // U slučaju iz st. 1 i 2 ovog člana pružalac medijske usluge je dužan da se uzdrži od objavljivanja podataka kojima se neposredno otkriva identitet maloletnika (npr. njegovo ime, imena njegovih roditelja ili bliskih srodnika, adresa stanovanja i sl.) i podataka koji bi mogli posredno da ukažu na njegov identitet, bilo samostalno ili pak zajedno sa podacima koji su već dostupni javnosti (npr. škola koju pohađa, radno mesto, lični opis maloletnika, njegova fotografija ili video zapis i sl.). // Pružalac medijske usluge je dužan da zaštiti identitet maloletnika i kada to nije učinio organ javne vlasti ili drugo lice, uključujući i drugog izdavača medija, čije saopštenje ili izjavu objavljuje ili prenosi u vezi sa slučajevima iz st. 1 i 2 ovog člana.“ (podvlačenje dodato).
12 Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga, čl. 28 st. 1 i 2: „Informacije koje se odnose na privatan i porodični život maloletnika ne smeju se objavljivati ako bi to dovelo do povrede njegovih prava i interesa. // Pružalac medijske usluge je dužan da posebnu pažnju obrati na privatnost maloletnika, kao i da pri tom ima u vidu da njegovo pravo na privatnost ne prestaje time što njegov roditelj ili drugo blisko lice obavlja javnu funkciju, aktivno učestvuje u javnom životu ili je na drugi način poznato javnosti.“ (podvlačenje dodato).
13 Pravlink o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih uslkuga, Službeni glasnik RS, br. 55/2015, čl. 1, čl. 2, čl. 4 st. 2, čl. 5 st.1, čl. 29 st. 2 (ova odedba glasi: „Pružalac medijske usluge je dužan da poštuje pretpostavku nevinosti, bez obzira na to da li tu pretpostavku poštuje drugi medij čiju informaciju prenosi“.
ovlašćena u odnosu na medije u pogledu flagrantnih povreda pravila o izveštavanju kada su u pitanju maloletnici.
Osnov za zabranu pisanja o maloletnicima kao izvršiocima krivičnih dela nalazi se i u Krivičnom zakoniku, u kojme se kao krivično delo propisuje neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka,14 te iznošenje ličnih i porodičnih prilika.15

Međunarodni izvori
U Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta iz 1989. godine, koja važi i u Republici Srbiji, pored opštih pravila o poštovanju i obezbeđenju prava deteta, u pogledu zaštite maloletnih lica u javnosti stoji da će države ugovornice posebno obezbediti da se „svakom detetu koje je osumnjičeno ili optuženo da je prekršilo krivični zakon, garantuje najmanje … da se poštuje njegova privatnost u svim fazama postupka“.16
I u Standardnim minimalnim pravilima Ujedinjenih nacija za uređivanje maloletničkog pravosuđa (tzv. „Pekinška pravila“), predviđena je zaštita privatnosti maloletnika.17
Savet Evrope preporučuje, takođe, da se ojača položaj maloletnika kroz sve faze postupka, tako što će se, između ostalog, „priznati pravo maloletnih prestupnika na poštovanje njihovog privatnog života“.18

Profesionalni i etički kodeksi
Kodeks novinara Srbije postavlja etičke standarde profesionalnog postupanja novinara odnosno sadrži niz pravila koja treba da osiguraju postupanje novinara po najvišim standardima profesije.19 Pored niza načelnih etičkih i profesionalnih pravila novinarstva koja, na primer, određuju da nikakvi politički, ekonomski ili
14 Krivični zakonik, Službeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019, čl, 145.
15 Krivični zakonik, čl. 172.
16 Zakon o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori, br. 15/90, Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori, br. 4/96, 2/97, čl. 2 i čl. 40 st. 2, tač. „b“, podtač. (vii).
17 Standardna minimalna pravila Ujedinjeniih nacija za uređenje maloletničkog pravosuđa („Pekinška pravila“) usvojena su rezolucijom Generalne skupštine UN 29. novembra 1985. godine. Ova Standardna minimalna pravila u delu 8 (pod naslovom „Zaštita privatnosti“) predviđaju sledeće: „8.1. Pravo na privatnost maloletnika biće poštovano u svim fazama kako bi se izbegle štetne posledice po maloletnika usled preteranog i neodgovarajućeg publiciteta i etiketiranja. 8.2. U naačelu, neće se objavljivati nikakve informacije na osnovu kojih se može identifikovati maloletni prestupnik.“
18 Preporuka br. R(87)20 Komiteta ministara Saveta Evrope, tač. 8.
19 Kodeks novinara Srbije usvojila su novinarska udruženja; sadrži standarde odnosno pravila, te smernice za njihovu primenu.
6
slični interesi ne smeju da utiču na uređivačku politiku medija,20 Kodeks sadrži i konkretne norme o poštovanju pravila pretpostavke nevinosti i poštovanju privatnosti, a posebno u pogledu dece.
Tako Kodeks utvrđuje sledeće: „Novinar je dužan da poštuje pravilo pretpostavke nevinosti i ne sme nikoga proglasiti krivim do izricanja sudske presude“.21 U pogledu poštovanja privatnosti Kodeks daje sledeći standard: „Novinar poštuje privatnost i integritet ljudi o kojima piše“.22 Kodeks ovaj standard posebno podvlači kada su u pitanju deca: „Novinar je obavezan da osigura da dete ne bude ugroženo ili izloženo riziku zbog objavljivanja njegovog imena, fotografije ili snimka sa njegovim likom, kućom, zajednicom u kojoj živi ili prepoznatljivom okolinom“.23
III. Zaključne napomene
Zloupotrebi dece odnosno maloletnika u medijima, posebno kada su učinjene iz političkih ili sličnih razloga, društvo se mora organizovano suprotstaviti. Set zakona, kao i međunarodnih konvencija koje uređuju zaštitu deteta, kao i opšta akta regulatornih tela i etički kodeksi novinara daju dovoljno prostora da se razaznaju osnovna pravila koja se, ni u kakvim okolnostima, niti pod bilo kakvim izgovorima, ne mogu kršiti. Odsustvo odlučne reakcije javnosti (regulatornog tela, novinarskih udruženja) na flagrantno kršenje pravila o pretpostavci nevinosti i obaveze zaštite maloletnika u medijskom izveštavanju ne može se razumeti ni prihvatiti. Advokati, naoružani znanjem o obavezama medija u zaštiti prava i interesa maloletnika u medijskom izveštavanju, imaju posebnu ulogu u odbrani civilizacijskih standarda u toj oblasti prava.
20 Kodeks novinara, poglavlje II, tač. 2.
21 Kodeks novinara, poglavlje IV (pod naaslovom „Odgovornost novinara“), tač. 3. U smernicama uz ovu odredbu Kodeks upućuje na sledeća pravila: „- Mediji su dužni da poštuju pravo pretpostavke nevinosti i da štite privatnost i identitet osumnjičenog ili počinioca, čak i u slučaju priznanja krivice. // – Zaštita privatnosti i identiteta podrazumeva ne samo zaštitu imena (označavanje osumnjičenog inicijalima), već i zaštitu drugih podataka koji bi mogli da upute na njegov identitet: fotografija, adresa, opis izgleda, bračno stanje, socijalni status, pripadnost nekoj grupi, imena suseda, rođaka i prijatelja“.
22 Kodeks novinara, poglavlje VII (pod naslovom „Poštovanje privatnosti“), tač. 1, uz više smernica koje detaljno razrađuju ovaj standard.
23 Kodeks novinara, poglavlje VII, tač. 4. U smernicama uz ovu normu podvlači se posebna odgovornost novinara: „Predstavnici državnih i javnih institucija koje se bave zaštitom dece ponekad nisu svesni uticaja medija i načina njihovog rada. Podaci koje zbog toga pružaju novinarima često podrazumevaju otkrivanje identieta maloletnika. Novinar ne sme da zloupotrebi njihovu dobronamernost ili neznanje. Informacije dobijene od lekara, socijalnih radnika, vaspitača, i tako dalje, a koje direktno ili indirektno upućuju na identitet maloletnika, ne smeju da budu objavljene“.